Povrtarstvo u plasteniku i na terasi: kompletan vodič za uzgoj povrća u saksijama

Povrtarstvo u plasteniku i na terasi: zašto sve više ljudi gaji svoje povrće

Povrtarstvo u plasteniku i na terasi postaje jedan od najpraktičnijih načina da se dođe do svežeg, zdravog i sopstvenog povrća, čak i kada živite u stanu bez dvorišta. Nekada je za baštu bilo potrebno parče zemlje, motika i mnogo vremena. Danas se sve češće sreću mali povrtnjaci na balkonima, terasama, u žardinjerama, saksijama, a sve više i u mini plastenicima. Ljudi žele da znaju šta jedu, da smanje troškove, ali i da uživaju u procesu koji opušta i ispunjava.

Povrće na terasi nije samo hobi. Ono može da bude ozbiljan dodatni izvor hrane, posebno ako se posveti pažnja sortama, posudama, zemljištu, zalivanju i prihrani. Cherry paradajz u saksiji, papričice u žardinjeri, začinsko bilje u saksijama, rotkvice u plitkim posudama ili jagode u visećim korpama mogu da daju obilan rod ako se pravilno neguju. Čak i mali prostor može da se pretvori u funkcionalan povrtnjak na terasi.

Ovaj tekst je zamišljen kao sveobuhvatan vodič za početnike, ali i za one koji već imaju iskustva i žele da ga unaprede. Govorićemo o izboru kultura, pripremi posuda, zemljištu, sadnji, zalivanju, prihrani, zaštiti od bolesti i štetočina, kao i o posebnostima uzgoja u plasteniku i na otvorenom. Cilj je da dobijete jasnu sliku kako da od malog prostora napravite produktivnu baštu na balkonu ili terasi.

Planiranje povrtnjaka na terasi: svetlost, prostor i voda

Pre nego što se krene u kupovinu semena ili rasada, najvažnije je proceniti uslove. Povrće na terasi zavisi od tri ključna faktora: sunčeve svetlosti, prostora i dostupnosti vode. Većina povrtarskih kultura voli puno svetla, najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Ako je terasa okrenuta ka istoku, imaće blago jutarnje sunce, što je odlično za salate, rotkvice i začinsko bilje. Južna i zapadna strana daju više toplote i svetlosti, pa su pogodnije za paradajz, paprike i krastavce. Severna strana je najzahtevnija, jer ima malo direktnog sunca, ali i tu mogu da uspeju neke vrste zelenog lišća.

Prostor treba iskoristiti maksimalno, ali ne pretrpavati. Biljke u saksijama imaju ograničen prostor za koren, pa im je potrebno više zemlje nego što se na prvi pogled čini. Visoke saksije, žardinjere, plastične kante, džakovi za uzgoj, pa čak i stare korpe obložene folijom mogu da posluže kao posude. Važno je da svaka posuda ima drenažne rupe, da se voda ne zadržava i da koren ne trune. Ako terasa ima tende ili nadstrešnicu, treba voditi računa da biljke ipak dobiju dovoljno svetlosti, ali i da ne budu previše izložene jakom suncu tokom letnjih vrućina.

Voda je često najveći izazov. Na terasama i balkonima biljke se brže suše nego u bašti, jer su izložene vetru i suncu. Zato je dobro razmisliti o sistemu kap po kap, flašama sa rupicama ili automatskom zalivanju. Zalivanje ujutru ili uveče, kada nema jakog sunca, mnogo je efikasnije. U vreme vrućina, biljke mogu da traže i dva zalivanja dnevno, ali treba izbegavati preterivanje. Povrće ne voli ni sušu ni stalno mokro zemljište.

Izbor povrća za terasu, balkon i mini plastenik

Kada su uslovi procenjeni, sledi izbor kultura. Ne može svako povrće da uspe u svakoj posudi. Za početnike su najzahvalnije biljke koje imaju plitak koren, brzo rastu i ne zauzimaju mnogo prostora. Tu spadaju zelena salata, rukola, blitva, spanać, rotkvice, začinsko bilje, pa i jagode. Nešto zahtevnije su paprike, ljute papričice, cherry paradajz i krastavci, jer traže veće posude, više sunca i redovnu prihranu.

Cherry paradajz u saksiji je jedna od najpopularnijih kultura za terasu. Sitni plodovi su slatki, dekorativni i mogu da daju obilan rod ako se biljka pravilno neguje. Za razliku od krupnih sorti, cherry paradajz može da uspe i u saksiji od tridesetak centimetara, ali je bolje izabrati dublju i širu posudu. Papričice u saksijama takođe dobro uspevaju, posebno ljute sorte koje su otporne i mogu da se unesu u zatvoren prostor pre prvog mraza. Tako se berba može produžiti do kasne jeseni.

Začinsko bilje u saksijama je idealno za početnike. Peršun, bosiljak, timijan, ruzmarin, mirođija, origano, vlasac i majčina dušica ne zahtevaju mnogo prostora, a pružaju sveže listove tokom cele sezone. Osim što su korisni u kuhinji, mnogi od njih lepo izgledaju i prijatno mirišu, pa terasu pretvaraju u malu oazu. Rotkvice u žardinjeri su još jedna brza i zahvalna kultura. One rastu veoma brzo, često za manje od mesec dana, i mogu se sejati u više navrata tokom proleća i jeseni.

Jagode u saksijama i žardinjerama su odlične za one koji žele i voće na terasi. Sorte koje rađaju više puta tokom sezone, takozvane mesecarke, mogu da daju plodove od proleća do jeseni. One traže dosta svetla, redovno zalivanje i prihranu, ali uz malo truda mogu da obraduju. U mini plasteniku mogu da se gaje i salate, spanać, blitva, pa čak i neke vrste povrća tokom hladnijeg dela godine, uz dodatnu zaštitu.

Priprema zemljišta i posuda za povrtnjak na terasi

Zemljište je temelj svakog povrtnjaka na terasi. Obična zemlja iz dvorišta često je previše teška, zbijena i može da sadrži korov, štetočine ili bolesti. Zato je najbolje koristiti gotov supstrat za povrće i cveće, koji je rastresit, propustljiv i bogat hranljivim materijama. Ako se koristi zemlja iz bašte, treba je pomešati sa kompostom, peskom ili tresetom kako bi se poboljšala struktura. Za rasad je najbolje koristiti sterilisan supstrat, kako bi se izbegle gljivične bolesti koje mogu da unište mlade biljke.

Posude treba da budu dovoljno duboke. Za salatu, rotkvice i začinsko bilje dovoljno je dvadesetak centimetara dubine. Za paprike i cherry paradajz preporučuje se najmanje trideset do četrdeset centimetara, a za krastavce i krupniji paradajz i više. Na dno posude stavlja se sloj drenaže, na primer šljunak, keramičke pločice ili krupni pesak. Zatim se dodaje supstrat, koji treba lagano sabiti, ali ne previše. Biljke se sade u rupu koja odgovara veličini korena, a zatim se zemlja oko njih malo pritisne i zalije.

Ako se koriste plastične flaše ili kante, neophodno je izbušiti rupe na dnu. Džakovi za uzgoj su takođe praktični, jer se mogu postaviti na terasu, a višak zemlje se savije i time dobija stabilnost. Mini plastenik može da posluži kao zaštićen prostor za rasad, ali i za gajenje povrća zimi. Važno je da ima mogućnost provetravanja, jer se u zatvorenom prostoru brzo razvijaju bolesti, posebno ako je vlaga visoka.

Sadnja i rasad: od semena do prve berbe

Neki povrtari vole da počnu od semena, drugi kupuju gotov rasad. Oba pristupa imaju prednosti. Sadnja iz semena je jeftinija i omogućava veći izbor sorti, ali zahteva više vremena i pažnje. Rasad je brži i sigurniji, posebno za početnike. Kada se kupuje rasad, treba izabrati zdrave biljke, sa jakom stabljikom, tamnozelenim listovima i dobro razvijenim korenom. Izbegavati biljke koje su izdužene, žute ili imaju znake bolesti.

Setva semena zavisi od kulture. Paradajz se obično seje u februaru ili martu, paprike još ranije, a salate, rotkvice i začinsko bilje mogu da se seju direktno u posude od ranog proleća do jeseni. Seme se stavlja na dubinu koja je obično dva do tri puta veća od veličine semena. Posle setve, zemljište treba orošavati, najbolje raspršivačem, kako se seme ne bi ispralo. Dok ne nikne, posuda može da se prekrije providnom folijom ili novinskim papirom, ali se poklopac uklanja čim se pojave prvi listići.

Kada biljke dobiju nekoliko listova, sledi pikiranje ili presađivanje u veće posude. To je posebno važno za paradajz, paprike i druge biljke koje se kasnije sade na stalno mesto. Pikiranje treba obaviti pažljivo, uz očuvanje korena. Biljka se vadi sa grudvom zemlje i stavlja u novu posudu, a zatim se zalije. Nekoliko dana posle presađivanja treba je držati u hladu, kako bi se prilagodila. Rasad paradajza treba da bude na svetlom mestu, ali ne na direktnom jakom suncu, jer može da se izduži ili da izgori.

Cherry paradajz u saksiji: kako da dobijete obilan rod

Cherry paradajz u saksiji je zvezda mnogih terasa. Da bi dobro rodio, potrebna mu je velika posuda, najmanje deset do petnaest litara zemlje, sunčano mesto i redovno zalivanje. Biljku treba vezati za kolac ili mrežu, jer može da naraste više od metra. Kako raste, potrebno je uklanjati zaperke koji izbijaju između stabljike i listova, jer oni troše snagu biljke. Ostavlja se glavna stabljika, a po potrebi i jedan ili dva bočna izdanka.

Prihrana je ključna od momenta cvetanja. Paradajz voli đubrivo bogato kalijumom, koje podstiče cvetanje i plodonošenje. Može se koristiti organsko đubrivo, kompost ili čaj od koprive. Kopriva za paradajz je poznata kao odlična prirodna prihrana. Potopi se sveža kopriva u vodu, ostavi nekoliko dana da fermentiše, a zatim se razblaži i koristi za zalivanje. Važno je ne preterati, jer previše đubriva može da izazove rast lišća na račun plodova.

Paradajz u zatvorenom prostoru, kao što je zastakljena terasa, može da ima problem sa oprašivanjem. Iako je paradajz samooplodna biljka, potrebno je da se cvetovi protresu ili da strujanje vazduha pomogne oprašivanju. Lagano protresanje stabljike ujutru može da pomogne. Ako je terasa potpuno zatvorena, može se koristiti meka četkica za prenošenje polena sa cveta na cvet. Plamenjača paradajza je najčešća bolest, posebno u vlažnim godinama. Preventiva uključuje uklanjanje donjih listova, zalivanje u koren, izbegavanje prelivanja i obezbeđivanje cirkulacije vazduha.

Paprike i ljute papričice u saksijama

Paprike i ljute papričice u saksijama su veoma zahvalne biljke, posebno ako se izabere manja sorta. One vole toplinu, sunce i dosta vlage, ali ne podnose stagnirajuću vodu. Za jednu biljku dovoljna je saksija od deset do petnaest litara. Zemljište treba da bude plodno i rastresito. Papričice se mogu gajiti i u mini plasteniku, gde su zaštićene od hladnoće i vetra, ali im je potrebno provetravanje.

Prihrana papričica treba da bude umerena, ali redovna. One dobro reaguju na organska đubriva i đubriva bogata fosforom i kalijumom. Kada biljka počne da cveta, može se dodati malo pepela od drveta, koji je bogat kalijumom. Zalivanje treba da bude redovno, ali ne preobilno. Ako listovi požute i opadaju, to može biti znak previše vode ili nedostatka hranljivih materija. U tom slučaju treba smanjiti zalivanje i dodati razblaženo organsko đubrivo.

Ljute papričice su posebno otporne i mogu da rađaju do prvih mrazeva. Ako se gaje u saksijama, mogu se na jesen uneti u zatvoren prostor, gde mogu da nastave da rađaju ako ima dovoljno svetla. Berba se obavlja kada plodovi dobiju punu boju, ali mogu se brati i ranije, kada su zeleni. Redovno branje podstiče stvaranje novih plodova.

Začinsko bilje u saksijama: mirisna bašta na terasi

Začinsko bilje u saksijama je idealno za svaku terasu, jer ne zauzima mnogo mesta, a pruža sveže listove tokom cele godine. Peršun, bosiljak, mirođija, timijan, ruzmarin, origano i vlasac mogu se gajiti pojedinačno ili u kombinovanim posudama. Većina njih voli sunčano mesto, ali ne i preteranu vrućinu. Bosiljak, na primer, voli toplinu i redovno zalivanje, dok ruzmarin i timijan podnose sušu i vole propustljivo zemljište.

Peršun je dvogodišnja biljka, ali se često gaji kao jednogodišnja. Voli plodno, vlažno zemljište i blago zasenčeno mesto. Može se sejati direktno u saksiju, a listovi se beru po potrebi, pri čemu se ne smeju rezati svi odjednom. Bosiljak je jednogodišnja biljka koja voli toplinu i sunce. Seje se u proleće, a vrhovi se štipaju kako bi se podstaklo grananje. Mirođija je jednogodišnja i lako se sama razmnožava, pa se često pojavljuje iz godine u godinu.

Ruzmarin i timijan su višegodišnje biljke koje mogu da ostanu u saksijama tokom zime, ali ih treba zaštititi od jakog mraza. Origano je takođe višegodišnji i može da se širi, pa mu treba više prostora. Vlasac je višegodišnji i može se rezati više puta tokom sezone. Sve ove biljke mogu se kombinovati sa povrćem, jer neke od njih odbijaju štetočine ili poboljšavaju ukus. Na primer, bosiljak se dobro slaže sa paradajzom, a timijan sa kupusom.

Salate, rotkvice, blitva, spanać i rukola na terasi

Zeleno lisnato povrće je najbrže za uzgoj i odlično za početnike. Salate, rotkvice, blitva, spanać i rukola mogu se gajiti u plitkim posudama, žardinjerama ili čak u kutijama. One vole umerenu temperaturu, redovno zalivanje i blago zasenčeno mesto tokom najtoplijeg dela dana. Rotkvice u žardinjeri su posebno zahvalne jer rastu brzo i mogu se sejati svakih nekoliko nedelja, što omogućava kontinuiranu berbu.

Salata može da se seje direktno u posudu ili da se prvo pravi rasad. Kada biljke malo porastu, treba ih razrediti kako bi imale dovoljno prostora. Zalivanje treba da bude redovno, ali ne previše, jer salata lako truli. Blitva i spanać su bogati vitaminima i mogu se brati list po list, što omogućava duži period berbe. Rukola je specifična po tome što ima jači ukus, a može se sejati i u jesen i u proleće. Voli vlažno zemljište i ne podnosi previše vrućine.

Kada se gaji u mini plasteniku, ove kulture mogu da se seju i zimi, ali treba obezbediti da temperatura ne padne ispod nule. Ako je plastenik dobro izolovan, salata i spanać mogu da prežive i na nižim temperaturama. U proleće, kada počne da greje, treba provetravati plastenik kako se biljke ne bi pregrejale. Zalivanje u plasteniku treba obavljati ujutru, kako bi se višak vlage osušio do večeri.

Jagode u saksijama i žardinjerama

Jagode u saksijama su odličan izbor za terasu, jer mogu da daju plodove već u prvoj godini, a uz pravilnu negu i narednih sezona. Najbolje je koristiti sorte koje rađaju više puta, takozvane mesecarke. One vole blago kiselo zemljište, bogato humusom, i sunčano mesto. Zalivanje treba da bude redovno, ali ne preobilno, jer jagode ne podnose stagnirajuću vodu. Prihrana se obavlja organskim đubrivima, a može se koristiti i čaj od koprive.

Jagode se mogu saditi u žardinjere, saksije ili viseće korpe. Kada se sade u žardinjeru, treba ih postaviti na razmak od dvadesetak centimetara. Plodovi koji leže na zemlji mogu da istrunu, pa je dobro staviti slamu ili malč ispod biljaka. Posle berbe, treba ukloniti stare listove i vodilice, kako bi biljka ostala zdrava. Zimi, jagode u saksijama treba zaštititi od jakog mraza, na primer prekrivanjem ili unošenjem u zaštićen prostor.

Ako se jagode gaje u mini plasteniku, mogu da rode i ranije u proleće. Međutim, treba paziti na oprašivanje, jer u zatvorenom prostoru nema dovoljno insekata. Lagano protresanje ili korišćenje meke četkice može da pomogne. Jagode su osetljive na gljivične bolesti, pa treba izbegavati zalivanje po listu i obezbediti dobru cirkulaciju vazduha.

Zalivanje povrća na terasi i u plasteniku

Zalivanje je možda i najvažnija operacija u povrtnjaku na terasi. Biljke u saksijama nemaju pristup podzemnoj vodi, pa zavise isključivo od zalivanja. Najbolje je zalivati ujutru, pre nego što sunce počne jako da greje. Uveče zalivanje može da dovede do razvoja gljivičnih oboljenja, jer listovi ostaju vlažni tokom noći. Voda treba da bude odstajala, sobne temperature, jer hladna voda iz vodovoda može da šokira koren.

Kap po kap sistem je idealan za terase, jer štedi vodu i obezbeđuje stalnu vlagu. Može se napraviti i od plastičnih flaša: probuši se mala rupa na dnu ili sa strane, flaša napuni vodom i stavi u zemlju pored biljke. Voda polako izlazi i održava vlagu. Ovo je posebno korisno za paradajz, koji voli stalnu vlagu, ali ne i mokro zemljište. U plasteniku, zalivanje treba prilagoditi temperaturi i vlazi. Zimi, biljke treba zalivati ređe, jer je isparavanje manje.

Osim zalivanja, biljkama prija i orošavanje listova, ali samo ujutru. To povećava vlažnost vazduha i pomaže biljkama da lakše podnesu vrućinu. Međutim, treba izbegavati orošavanje paradajza i drugih osetljivih kultura, jer može da podstakne plamenjaču. Uvek je bolje zalivati u koren, direktno u zemljište.

Prihrana biljaka: organska i mineralna đubriva

Prihrana biljaka je neophodna za obilan rod, posebno kod kultura koje dugo rastu i rađaju, kao što su paradajz, paprike i krastavci. U saksijama je količina hranljivih materija ograničena, pa se one moraju dodavati tokom sezone. Najbolje je kombinovati organska i mineralna đubriva, ali voditi računa da se ne pretera. Previše đubriva može da izazove rast lišća, a da plodovi izostanu, ili može da spali koren.

Organska đubriva su kompost, stajnjak, pepeo, koštano brašno i razne biljne čajeve. Čaj od koprive je jedno od najpoznatijih prirodnih đubriva. Pravi se tako što se sveža kopriva potopi u vodu i ostavi da fermentiše deset do petnaest dana. Dobijena tečnost se razblažuje vodom u odnosu jedan prema deset i koristi za zalivanje. Bogata je azotom, pa podstiče rast listova i stabljika. Za plodove je bolje koristiti đubriva bogata kalijumom i fosforom, kao što su pepeo ili kompost od voća i povrća.

Mineralna đubriva su brža i preciznija, ali ih treba koristiti pažljivo. Univerzalno đubrivo sa jednakim delovima azota, fosfora i kalijuma može da posluži za većinu kultura. Paprike i paradajz vole đubriva sa više kalijuma u fazi cvetanja i plodonošenja. Đubrivo se nikada ne stavlja direktno na koren, već malo dalje od stabljike, u zemljište. Posle đubrenja, biljku treba zaliti da se đubrivo rastvori.

Zaštita od bolesti i štetočina u plasteniku i na terasi

Bolesti i štetočine su čest problem u uzgoju povrća, posebno u plasteniku gde je vlaga visoka, a cirkulacija vazduha slaba. Najčešće bolesti su plamenjača, pepelnica, trulež plodova i razne gljivične infekcije. Preventiva je najvažnija: koristiti zdravo seme i rasad, izbegavati prelivanje, obezbediti provetravanje, uklanjati obolele listove i plodove, i ne saditi isto povrće na isto mesto iz godine u godinu.

Plamenjača paradajza je najpoznatija bolest koja može da uništi ceo rod za nekoliko dana. Prvi znaci su mrke pege na listovima, koje se šire, a plodovi počinju da trunu odozdo. Kada se pojave prvi znaci, treba odmah ukloniti obolele listove i plodove, smanjiti vlažnost i primeniti odgovarajuće preparate na bazi bakra. U plasteniku, treba izbegavati zalivanje po listu i održavati nisku vlažnost. Ako je godina kišovita, preventivno prskanje je često neophodno.

Štetočine kao što su lisne uši, trips, grinje i bele mušice mogu da oslabe biljke i prenesu bolesti. Protiv njih se mogu koristiti prirodni preparati, na primer rastvor sapuna, čaj od belog luka ili neem ulje. U plasteniku je moguće uvesti i korisne insekte, kao što su bubamare, koje jedu lisne uši. Redovno pregledanje biljaka, barem jednom nedeljno, pomaže da se štetočine otkriju na vreme.

Dobre i loše komšije u povrtnjaku takođe igraju ulogu u zaštiti. Neke biljke odbijaju štetočine ili privlače korisne insekte. Na primer, neven, bosiljak, kopar i ruzmarin mogu da pomognu u zaštiti povrća. Plodored je važan, jer se time sprečava nakupljanje bolesti i štetočina u zemljištu. U malim prostorima, kao što su terase i plastenici, plodored je teže sprovesti, ali se može kombinovati sa sadnjom u saksije i menjanjem supstrata.

Mini plastenik: prednosti i izazovi

Mini plastenik je odlično rešenje za one koji žele da produže sezonu ili zaštite biljke od nepovoljnih vremenskih uslova. Može se postaviti na terasu, balkon ili u dvorište. U njemu se mogu gajiti salate, spanać, blitva, rotkvice, pa čak i jagode. Zimi, ako je dobro izolovan, može da omogući berbu svežeg zelenila. Međutim, plastenik ima i izazove: pregrevanje, visoku vlažnost, nedostatak oprašivača i brzo širenje bolesti.

Da bi plastenik bio uspešan, potrebno je redovno provetravanje. Danju, kada sunce greje, treba otvoriti vrata ili prozore da vazduh cirkuliše. Noću, treba zatvoriti da se zadrži toplota. Zalivanje treba obavljati ujutru, a po potrebi i uveče, ali uvek u koren. Ako se gaje biljke koje zahtevaju oprašivanje, kao što su paradajz, paprike ili jagode, treba im pomoći protresanjem ili ručnim oprašivanjem. U plasteniku se mogu gajiti i biljke koje ne zahtevaju oprašivanje, kao što su salate i začinsko bilje.

Mini plastenik može da posluži i kao rasadnik. U njemu se mogu držati mlade biljke dok ne ojačaju, a zatim se preseđuju na stalno mesto. Važno je da supstrat bude sterilan i da se posude ne prelivaju. Ako se pojavi buđ ili vlaga, treba pojačati provetravanje i ukloniti obolele biljke. Uz malo pažnje, mini plastenik može da bude pravo malo bogatstvo na terasi.

Bašta na otvorenom: plodored i dobre komšije

Ako imate i malu baštu na otvorenom, plodored je jedan od najvažnijih principa. Ne treba saditi istu kulturu na isto mesto iz godine u godinu, jer se u zemljištu nakupljaju bolesti i štetočine, a biljke troše iste hranljive materije. Plodored treba planirati unapred, na primer podeliti baštu na četiri dela i rotirati kulture: lisnato povrće, korenasto povrće, mahunarke i plodovito povrće. U malim baštama, to je teže, ali se može kombinovati sa sadnjom u saksije i žardinjere.

Dobre komšije u povrtnjaku mogu da pomognu u zaštiti i boljem rastu. Luk i šargarepa se odlično slažu, jer svojim mirisom zbunjuju štetočine. Grašak i peršun, bosiljak i paradajz, kupus i celer su takođe dobre kombinacije. Loše komšije su, na primer, paradajz i krompir, jer oba mogu da obole od plamenjače. Krastavac i paradajz ne vole isti uslovi, pa ih treba razdvojiti. Začinsko bilje često pomaže kao zaštita, pa ga treba saditi između povrća.

Malčiranje je još jedna korisna metoda u bašti. Slama, seno, karton ili pokošena trava mogu da zadrže vlagu, spreče rast korova i obezbede hranu zemljištu. U plasteniku, malč pomaže da se smanji isparavanje i održi stabilna temperatura. U saksijama, malč može da zaštiti površinu od isušivanja. Organski malč se vremenom razgrađuje i obogaćuje zemljište.

Saveti za početnike u povrtarstvu na terasi i u plasteniku

Ako ste početnik, ne treba da počnete sa previše kultura odjednom. Izaberite nekoliko najlakših: salatu, rotkvice, začinsko bilje i cherry paradajz. Naučite kako reaguju na zalivanje, sunce i prihranu. Vodite dnevnik ili beleške o tome šta ste sadili, kada ste zalivali, kada ste prihranjivali i kakav je bio rod. To će vam pomoći da sledeće godine donesete bolje odluke.

Ne obeshrabrite se ako prva sezona ne bude savršena. Povrtarstvo je veština koja se uči iskustvom. Nekada će biljke napasti štetočine, nekada će vreme biti nepovoljno, a nekada ćete pogrešiti sa zalivanjem. Važno je da uživate u procesu i da svake godine naučite nešto novo. Sveže povrće sa sopstvene terase ili plastenika ima poseban ukus, a zadovoljstvo koje donosi je neprocenjivo.

Na kraju, povrtarstvo u plasteniku i na terasi nije samo način da se proizvede hrana. To je i terapija, opuštanje i veza sa prirodom. Bez obzira na to da li imate veliku terasu, mali balkon ili samo nekoliko saksija, možete da stvorite svoj mali povrtnjak. Počnite skromno, pratite potrebe biljaka i uživajte u svakom plodu koji uberete. Domaće je domaće, a zdravo i sveže uvek vredi truda.